|
| |
Eniac
|
|
Kompjuter ENIAC je prvi veliki elektronski kompjuter opšte namene. Napravljen na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji 1946. godine, ENIAC je dobio ime po akronimu reči "Electronic Numerical Integrator and Computer" (elektronski numerički integrator i kompjuter). Njegovo rođenje direktno je povezano sa tajnim vojnim projektom PX iz vremena Drugog svetskog rata. ENIAC je istorijski značajan jer je postavio temelje moderne industrije elektronskih kompjutera. Više nego bilo koja druga mašina ENIAC je pokazao da je korišćenjem tada raspoložive tehnologije elektronskih cevi moguće napraviti digitalnnu računsku mašinu koja će raditi na velikim brzinama. ENIAC je koristio 220 elektronskih cevi za računanje jednog decimalnog broja, 8800 cevi za 20 akumulatora, a za kompletan računski postupak bilo je potrebno 18000 cevi. Kompjuter je zauzimao površinu od 80 kvadratnih metara.
U okviru obeležavanja pedesetogodišnjice konstruisanja ENIAC-a, grupa studenata elektrotehnike dizajnirala je "ENIAC(TM)-on-a-Chip“. Kompletan ENIAC integrisan je na čipu veličine 7,44 x 5,29 milimetara korišćenjem 0,5 mikrometarske CMOS tehnologije. Cilj je bio da se rekonstruiše originalni ENIAC, uz poštovanje njegove arhitekture i osnovnih blokova i kola koliko god je to bilo moguće. Kola koja su bila izvedena elektronskim cevima modelovana su pomoću tranzistora. Mehanički prekidači zamenjeni su elektronskim, koji se u osnovi sastoje od kapija za prenos, dekodera i memorijskih elemenata. ENIAC je koristio dekadni numerički sistem umesto binarnog, ne zato što inženjeri nisu bili upoznati sa binarnim sistemom već zato što su verovali da bi im u tom slučaju bilo potrebno više elektronskih cevi.
Copyright: National Museum of American History, Smithsonian Institution Washington, D.C. 20560 USA.
|
|
 |
|
|
