World-Information City

 PROGRAM  ČITAJ  MEDIJA FAJLOVI  BAZA LINKOVA 

 o nama · press · partneri i sponzori  · kontakt 



  WIO > PROGRAM > EXHIBITION OBJECTS > ELEKTRONSKA IBM ...
 PREGLED
 PARIS
 BANGALORE
 SRPSKA
 AMSTERDAM
 BEč
 BRISEL 2000
 OSTALO


ARHIVA | PRETRAŽI PO

UČESNICI
Umetnici
Govornici
Sve

DOGAĐAJI
Izložbe
Konferencije
Prateće Aktivnosti


 
Elektronska IBM mašina sa tastaturom za bušenje kartica













Uređaji za bušenje sa tastaturom spadaju u red sprava za prebacivanje podataka pomoću rupa izbušenih na seriji kartica ili papirnoj traci.

Prva praktična primena bušenih kartica u obradi podataka pripisuje se američkom izumitelju Hermanu Hollerithu koji je koristio bušene kartice da bi prikazao podatke prikupljene tokom američkog popisa iz 1890. godine. Podaci su čitani i obrađivani pomoću automatske mašine. Na talasu ovog uspeha Hollerith je osnovao kompaniju (koja je 1924.godine dobila ime International Business Machines IBM) koja je konačno standardizovala kartice i još mnogo godina zadržala monopol u ovoj oblasti.

Bušena kartica je parče kartona, približne debljine kao kataloška kartica, dimenzija 7,60 x 19 cm. Na svaku karticu (80 kolona i 12 redova) bušenjem se može upisati 80 alfanumeričkih znakova podataka. Kartice su bušene pomoću mašine sa tastaturom, slične pisaćoj mašini, kojom je rukovao operater. Pri vrhu na sredini svake mašine nalazio se pokretni bubanj na koji bi se kartica pričvrstila radi preciznog bušenja. Rupe na bubnju odredjivale su kako ce se tretirati određena kolona na kartici koja se buši. Dok su na kartici bušene rupe mašina je iste podatke ispisivala alfanumeričkim znakovima na vrhu kartice.

Od dvadesetih do pedesetih godina bušene kartice i mašine za bušenje bile su obavezan deo sistema za poslovnu obradu podataka. Do pedesetih godina gotovo sve što je ubacivano u kompjutere (i podaci i programi) nalazilo se na bušenim karticama.









 SITE SEARCH 
 polisa sigurnosti