|
U suprotnosti s optimističkim raspoloženjem koje je vladalo unutar nastajuće zajednice mreže polovinom devedesetih godina, “sloboda informacija” u elektronskim mrežama danas se sve više doživljava kao “bezbednosni hazard”. Nastaju sistemi ograničavanja koji podacima, ali i telima upravljaju korišćenjem arhitektura kontrole.
Dok EU donosi odluku da biometrijski skenira sve imigrante i azilante radi lakše kontrole njihovog kretanja, a u Britaniji jedna jedanaestogodišnja devojčica čeka da joj pod kožu ugrade čip za praćenje, kompanije koje se bave menadžmentom privatnih zatvora, kao što su Corrections Corporation of America i Wackenhut, pretvaraju zatvore u teren za testiranje novih tehnologija praćenja. Prebacivanjem nadzora u nadležnost privatnih kompanija odgovornost pred političkim sistemom i građanstvom polako ali sigurno nestaje.
Primenjen na podatke umesto na tela, isti trend postaje poznat kao Menadžment digitalnih prava (MDP); u pitanju je privatizacija pristupa i kontrole informacija. Proizvođači iz ovog sektora i velike korporacije medija i zabave teže pretvaranju infosfere u kontrolisano okruženje kojim će dominirati takozvani “sigurni sistemi”. Sistemi u koje se “gospodari podataka” mogu pouzdati da će maksimizirati profit od poslova sa intelektualnom svojinom.
Ideja MDP-a je da se ukupan informacioni pejzaž preoblikuje da bi se osigurala naplata autorskih prava. U tu svrhu PC na koji smo navikli pretvara se u neku vrstu daljinski kontrolisanog prodajnog terminala. “Ko treba da upravlja vašim kompjuterom? U okviru planova za ono što nazivaju 'sigurnim računarstvom', velike medijske korporacije (uključujući i filmske kompanije i muzičke izdavače), u saradnji sa kompjuterskim kompanijama kao što su Microsoft i Intel, rade na tome da vaš kompjuter ubuduće kontrolišu oni, a ne vi”, upozorava Richard Stallman iz Fondacije za besplatni softver.
U “sigurnom okruženju”, narukvicu koju zatvorenik nosi radi lakšeg praćenja zamenjuju elektronski žigovi i slični kodovi. Pravila i standardi koji treba da omoguće funkcionisanje sigurnih sistema definišu se u ekskluzivno korporacijskom okruženju. S druge strane, ti isti standardi će uskoro biti određujući za sve nas, oni će oblikovati ponašanje ljudi na jedan suptilan, ali efikasan način. Jednom kada se vrednosti i interesi prikažu u obliku naizgled neutralnih tehničkih standarda, oni će biti jednostavno prihvaćeni, bez postavljanja pitanja.
Ipak, novonastajući otvoreni prostori upućuju nas na drugu stranu. Brojne inicijative su posvećene o`ivljavanju ideje zajedničke imovine, kao resursa koji je “zajedničko vlasništvo”, na koje više ljudi ima jednaka prava. Ovaj koncept, prvobitno izveden iz zemljišnog prava, prebacuje se u digitalni kontekst stavljanjem besplatnog sadržaja na raspolaganje najširoj mogućoj publici. Nasuprot ideji MNP-a, koja kreira elitističko društvo u kojem pristup informacijama imaju samo oni koji to sebi mogu priuštiti, projekti zasnovani na ideji zajedničke imovine imaju za cilj uključivanje što većeg broja ljudi u infosferu, a ne njihovo isključivanje.
U skladu s ovom idejom pokrenut je niz inicijativa koje treba da povrate otvoreni prostor za razmenu informacija i oslobode nas informatičkih lisica, ne “krše}i” autorska prava, već ih, pre svega, izbegavaju}i. Jedan od skorašnjih projekata na polju nauke bila je preporuka globalne mreže Međunarodne unije matematičara članovima da rezultate istraživanja objavljuju besplatno. Drugi projekti, kao što je nemačka Inicijativa za mrežne informacije, pokušavaju da razviju zajedničku digitalnu imovinu za potrebe istraživačkog rada, čime se zaobilazi plaćanje pretplata koje u slučaju specijalizovanih časopisa i baza podataka mogu iznositi i hiljade evra. I UNESCO je potvrdio značaj besplatnog softvera za razvoj i organizovao web-portal kojem se može pristupiti besplatnim programima.
Pored ovih poznatih projekata u toku je i daleko veći broj manjih, lokalnih inicijativa građanskog društva posvećenih besplatnoj razmeni informacija, čiji je cilj o`ivljavanje zajedničke imovine. Softver kulturnih grupa, besplatni softver, peer-to-peer platforme - sve je to deo novog shvatanja digitalnog javnog domena.
|
DIGITAL ECOLOGY