|
Intervju sa Brianom Holmesom
P: Brajane, u svom radu često koristite mape. Kakva je funkcija tih mapa, i koje izvore koristite kada ih pravite?
O: Svrha ovih mapa je da se ukaže na imena i lokacije, možda i lica novca koji kontroliše svet. Njih pravi grupa pod imenom Bureau d’Etudes koja radi u Parizu, a s kojom sarađujem na pisanju, prevođenju, ponekad i na poslovima istraživanja i koncipiranja. Oni to rade već priličan broj godina. Na različite načine istražuju korporacije, industrijske i finansijske, kao i funkcionisanje uticajnih grupa, ispituju gde se različiti pripadnici elite sastaju i donose odluke. U takvim istraživanjima koristimo različite vrste izvora. Postoje opservatorije koje prate najveće kompanije i sastavljaju statističke izveštaje, postoji i mnogo zvaničnih statistika koje objavljuju različite državne institucije i privatne agencije. I same kompanije objavljuju tromesečne poslovne izveštaje. Ono što je interesantno u projektu sa mapama jeste mogućnost da se informacije koje inače nisu lako dostupne učine vidljivim i na različite načine puste u opticaj.
P: Da li je najveći deo informacija koje koristite besplatno dostupan? Da li ste ikada morali da plaćate velike svote novca za neke podatke?
O: U načelu, ove informacije su besplatne. Postoje prepreke koje onemogućuju pristup, ali one su prvenstveno vezane sa profesionalnu osposobljenost. Takođe, postoje aspekti kapitalizma, naročito u finansijama, koji su sasvim skriveni. Što više razvijate osećaj za praćenje tragova kapitalizma, veći su izgledi da ćete ih i pronaći, jer tragovi moraju ostati, s obzirom na zahteve sistema. Ali, stvar nije samo u pronalaženju tragova. Oni se moraju postaviti u okvir koji ih objašnjava i na taj način učiniti opipljivijim za ljude podvrgnute kontroli. Finansije jesu mehanizam kontrole, a ono što pokušavamo s ovim mapama jeste da pokažemo kako su različiti tipovi kontrole zapravo povezani. Na primer, određeni tip finansijske kontrole nad nekom kompanijom može dovesti do razvoja sistema fizičke kontrole, kada takva kompanija donese odluku da proizvodi implantate za satelitsko praćenje zatvorenika. Iza takve relativno koncentrisane sheme moći stoji čitava arhitektura difuzne kontrole, finansijske, ali i državne. Naš interes je da učinimo vidljivim simboličke oblike kontrole, kao i one oblike industrijske proizvodnje koji određuju parametre svakodnevnog života.
P: Već nekoliko godina raširena je ideja da Internet nudi mogućnost zaobilaženja kapitalističkih modusa razmene zasnovanih na eksploataciji, na primer, korišćenjem peer-to-peer sistema. U kojoj meri prihvatate taj stav?
O: Mislim da je to veoma interesantno. Jedna od najzanimljivijih stvari u vezi s onim čime želim da se bavim u budućnosti jeste formiranje umreženih timova koji bi stvari ispitivali polazeći odozdo. Obično dobijate samo pogled odozgo. Moć je koncentrisana već i u samim mogućnostima za istraživački rad ili pravljenje strateških analiza. Različiti ljudi raspolažu različitim veštinama. Te veštine bi se mogle povezati jednim mrežnim procesom kojim bi dobile na iznijansiranosti, i to bi nam omogućilo da radimo stvari koje su nekada bile dostupne samo organizovanim istraživačima iza kojih stoji neka hijerarhijska struktura. Mislim da u ovom smislu ideja otvorenog koda (open source) nikako nije ograničena samo na tehnologiju ili pisanje softvera i da poseduje daleko širi potencijal. To nije samo interesantno, već je i od ključnog značaja.
P: Franco Berardi (Bifo) nedavno je izjavio da je pokret protiv globalizacije jedini proces globalizacije koja se danas dešava. Po njegovom mišljenju, kapital se, zapravo, vraća nacionalnim oblicima ekspanzije. Da li biste se složili sa njim? Da li se kapital zaista vraća u granice države-nacije?
O: Slažem se s trvdnjom da je antiglobalizacijski pokret najglobalizovaniji postojeći pokret. Ali mislim da se kapitalizam ne vraća državi-naciji, već da prebacuje težište na regionalne blokove, kao što je NAFTA, a možda i FTAA blok u Severnoj i Južnoj Americi; zatim, Evropska unija, koja bi se uskoro mogla znatno proširiti; i, konačno, blok koji čine Kina i zemlje ASEAN-a koje su upravo potpisale sporazum o formiranju bloka slobodne trgovine za deset godina. Svedoci smo prevazilaženja države-nacije, ali ne u pravcu sveta bez granica u koji su Klinton i njegov sekretar za finansije Rubin verovali devedesetih godina. Umesto toga, krećemo se u pravcu sistema tri veoma velika konkurentska bloka, u uslovima nesigurne zakonske i diplomatske infrastrukture za globalnu trgovinu. Tvrditi da se kapital povlači u granice države-nacije znači poverovati u ono što se može čuti na Belrusconijevim televizijama. Problem je u tome što je u Evropi i dalje veoma lako usredsrediti se na sopstvenu nacionalu državu, dok kapitalistička klasa nastavlja da sa Evropom radi šta god poželi.
|
DIGITAL ECOLOGY