|
Bivši marinac Ryan Schoelerman govori o prikupljanju podataka, dezinformacijama i učenju srpskohrvatskog jezika.
P: Nekoliko godina ste bili u američkim marincima. Bavili ste se prikupljanjem podataka, a onda ste se vratili na koledž. Zbog čega ste napustili vojsku? Mogli ste napraviti karijeru kao obaveštajni oficir.
O: To je bilo povezano sa mojom mladošću, iskustvom i obrazovanjem. Zaista sam imao priliku da ostanem u tom poslu i uđem u sistem, postanem obaveštajac od karijere i dozvolim da, na neki način, mnome i dalje manipulišu. Ipak, kada sam otišao u Somaliju, poslednje godine mog četvorogodišnjeg ugovora, stekao sam nova saznanja i počeo sam da gubim iluzije. Postao sam kritičan prema onome što sam radio, prema svemu što se oko mene događalo i prema samim razlozima za ono što smo činili. U Somaliji, radeći sa velikim političkim organizacijama koje su deo UN-a, video sam kako politika funkcioniše iznutra, što se razlikovalo od slike koju su mediji prikazivali. Te zemlje su, navodno, radile za dobrobit međunarodne zajednice, ali tu su bile angažovane velike obaveštajne organizacije koje su delile kolač i koristile misiju kao priliku za prikupljanje obaveštajnih podataka. Sve mi se smučilo, osetio sam zamor i nisam više želeo da budem deo svega toga. Poželeo sam da pogledam svet iz jedne šire, otvorenije i obaveštenije perspektive.
P: Da ste ostali, šta mislite, gde biste danas bili i kojim poslovima biste se bavili.
O: Da sam ostao, otišao bih u školu za oficirske kandidate i dobio viši čin. Nudili su mi da pređem u Menvit Hil.
P: Poznato je da se u Menvit Hilu u Jorkširu nalazi jedna od prislušnih stanica u sistemu Echelon. To znači da biste se bavili prisluškivanjem signala na najvišem nivou.
O: Položaj koji su mi nudili deo je jednog šireg procesa kojim vas pripremaju za obaveštajni rad u Echelonu. Pošto završite prvu školu, što je u mom slučaju bila SIGNIT Collection Operations, obično vas prebace na sledeći nivo obuke i nastavljaju da proširuju opseg vaših znanja. Na drugom nivou obuke ponuđeno mi je da učim srpskohrvatski i/ili nastavim školovanje za kriptoanalitičara i slične stvari. Posle toga bih bio prebačen na dužnost u Menvit Hilu, verovatno na tri godine.
P: Zašto srpskohrvatski?
O: U to vreme (1993) mnogo se govorilo o angažmanu SAD na Balkanu. Sećam se da su jedinice marinaca bile na brodovima usidrenim uz obale Balkana, jer su ih pravo odatle poslali u Somaliju, kada su rendžeri u Africi naleteli na zasedu i izginuli. Prema onome što se tada znalo, izgledalo je da će rat na Balkanu potrajati i obaveštajna zajednica se pripremala za dugotrajan angažman. Jedna od stvari koje su radili bilo je slanje obaveštajaca na kurseve srpskohrvatskog jezika i lingvistike.
P: Kakva je uloga lingviste u takvoj vrsti prikupljanja obaveštajnih podataka?
O: Kao što sam rekao u mojoj prezentaciji, suština obaveštajne mreža jeste u bazama podataka i njihovom sastavljanu. Na jednom nivou lingvisti su angažovani da prevode pisane poruke ili komunikaciju koju direktno slušaju – pod uslovom da nisu šifrovane. Ali lingvisti rade i na terenu, na taktičkom nivou. Mislim da je situacija na Balkanu bila veoma slična onoj u Somaliji, gde su komandanti vojnih jedinica postajali gospodari rata i svako je radio šta je hteo. Kada se to dogodi, u komunikaciji se ne koriste uvek standardne procedure. Na primer, jednog dana mogu se obraćati jedni drugima po prezimenu, a sledeceg dana po imenu. Neko ko sluša sa strane mogao bi pomisliti da su u pitanju različiti ljudi. Zato se imena ubacuju u bazu i lingvista proučava način na koji ljudi komuniciraju ili govore, njihove akcente i kadence u govoru, i tako konačno otkriva da neka dva imena pripadaju istoj osobi.
P: Neke od jutrošnjih prezentacija kojima je prikazana prilično sumorna slika našeg informacionog okruženja pokazuju da su sve informacije samo nusproizvod velikih projekata dezinformisanja i propagande. Šta mislite o tome, kao neko ko je direktno učestvovao u prikupljanju podataka?
O: Mislim da je takvo viđenje stvari ispravno na više nivoa. U vreme kada sam bio u Somaliji, negde pred povratak kući, napisao sam majci pismo u kojem sam zatražio da mi pošalje isečke iz novina. Uporedio sam ono što smo radili s onim što je dostavljano štampi, i tu je definitivno postojala velika razlika. To nisu nužno bile dezinformacije, ali slika nije bila kompletna, pa bi se to možda i moglo nazvati dezinformacijom. Bio sam praktično dete, a oni manipulišu takvom decom da bi im obavljala prljavi posao skupljanja informacija. Informacije koje prikupite odlaze na viši nivo, i tamo neko donosi odluku šta će od toga biti objavljeno, a šta ne. Mislim da je slika koja je jutros naslikana veoma jasna. Očigledno je da se pokrivaju samo neki segmenti.
P: Ljudima koji nisu upućeni u organizaciju vojske ona često izgleda kao neka vrsta “crne kutije”, kao nešto neprozirno i kompaktno. Da li se unutar vojske mogu čuti glasovi onih koji se ne slažu? Da li ste u svom okruženju nailazili na ljude koji su se pitali da li je to što rade u redu?
O: U vojsci postoji nešto što se zove USSID. To su Direktive za obaveštajno praćenje signala. Jedna od tih direktiva nalaže da ratni brod, kada ulazi u neku luku, na određenoj udaljenosti od teritorije suverene države mora isključiti prislušne uređaje. Jednog dana trebalo je da pristanemo u honkonšku luku i obaveštajci su došli kod jednog višeg oficira i rekli mu da ćemo ostati tu neko vreme i da ćemo prikupljati podatke dok smo u luci. On je odgovorio da to neće dozvoliti jer je protiv propisa. Ali, onda su mu visoki oficiri rekli da to mora uraditi. On je predao identifikacionu karticu, poslao preporučeno pismo svom kongresmenu, sišao u kabinu i nije izlazio iz nje dve nedelje. Mi smo sve vreme prikupljali podatke. Onda je iznenada došao jedan visoki oficir i rekao ne, to više nećemo raditi. Što znači da je pismo pogodilo neko osetljivo mesto u lancu.
P: Kada ste radili na prikupljanju podataka, na kom nivou ste bili angažovani? Pretpostavljam da nikada niste imali kompletnu sliku o tome za šta se ti podaci zapravo koriste?
O: Ne, nikada ne dobijate kompletnu sliku, na primer, o vojnoj primeni podataka. Možete baciti pogled na neki segment, u zavisnosti od toga šta tačno radite. Na taktičkom nivou možete pratiti kako se šalju direktive, naročito unutar specijanih jedinica, kako se komunicira sa snajperima i slično, kako se izvode likvidacije, o tome imate celovitu predstavu. Ali u kontekstu prikupljanja obaveštajnih podataka višeg nivoa, vi ste samo operater koji radi na prikupljanju. Podaci potom izlaze na druga vrata i više ne znate šta se sa njima dalje događa.
|
DIGITAL ECOLOGY