World-Information City

 PROGRAM  ČITAJ  MEDIJA FAJLOVI  BAZA LINKOVA 

 o nama · press · partneri i sponzori  · kontakt 



  WIO > PROGRAM > SRPSKA > EXHIBITION > WORLD-INFOSTRUCTURE > SCHICKARDOVA MAšINA
 PREGLED
 PARIS
 BANGALORE
 SRPSKA
EXHIBITION

FORUM

LOUNGE

TEAM

 AMSTERDAM
 BEč
 BRISEL 2000
 OSTALO


ARHIVA | PRETRAŽI PO

UČESNICI
Umetnici
Govornici
Sve

DOGAĐAJI
Izložbe
Konferencije
Prateće Aktivnosti


 
Schickardova mašina







Jednu od prvih mehaničkih računskih mašina razvio je 1623. godine nemački matematičar, astronom i geodet, profesor hebrejskog i aramejskog, Wilhelm Schickard (1592-1635), za svog prijatelja Johannesa Keplera. U pismu Kepleru iz septembra 1623, Schickard saopštava: “Nedavno sam pokušao da mehaničkim putem uradim ono što si ti radio računajući ručno. Konstruisao sam mašinu koja automatski računa na osnovu unetih brojeva i trenutno sabira, oduzima, množi i deli.” U drugom pismu nalaze se skice mašine, a u trećem tužna priča o tome kako je mašina nestala u požaru.

Pošto mašina nikada nije rekonstruisana, sve do nalaza do kojih je 1967.godine došao stručnjak za Keplera, Franz Hammer, otkriće prve računske mašine često se pripisuje Blaise Pascalu, po kome je ona dobila ime “Pascaline” (1642). Schickardova računska mašina je prvi mehanizam za računanje sa automatskim prenošenjem desetica u šestocifrenim brojevima, to jest, prebacivanjem jedinice na levu stranu čim bi zbir u nekoj od kolona premašio devet, što je oglašavano zvukom zvona (zbog čega je mašina često nazivana i “računskim satom”). Sabiranje se vršilo okretanjem brojčanika u donjem delu mašine. Brojčanici su bili povezani sa unutrašnjim zupčanicima koji su vršili prenos pri zameni devetke nulom. Oduzimanje se vršilo okretanjem zupčanika u suprotnom smeru. Operacije množenja i deljenja bile su složenije, pošto je korisnik morao upotrebiti zaseban set obtnih Napierovih cilindara da bi izračunao parcijalni proizvod i ponovo ga uneo radi sabiranja. Ipak, kasnije je otkriveno da iza jednog još starijeg pokušaja da se napravi računska mašina stoji niko drugi do Leonardo da Vinci. U njegovim beleškama koje su pronađene 1967.godine u Nacionalnom muzeju u Španiji nalazi se opis mašine koja ima sličnosti sa Pascalovom mašinom. Uz pomoć ovih beleški napravljen je i prototip.









 SITE SEARCH 
 polisa sigurnosti