|
| |
Kriptografska mašina ENIGMA
|
|
Kriptografska mašina Enigma verovatno je najpoznatija kriptografska mašina svih vremena. Izumeli su je Nemci 1918 .godine. Prvobitno je bila namenjena zaštiti podataka u bankarstvu, ali u toj oblasti nije stekla veću popularnost. Ipak, nemačka vojska je ubrzo otkrila potencijal Enigme i njene šifre su postale kičma nemačkih vojnih i obaveštajnih komunikacija u Drugom svetskom ratu.
Zbog zastrašujuće složenosti sistema dugo se verovalo da je ove šifre nemoguće razbiti. Mašina je koristila tri povezana rotora koji su slova dobijenog teksta zamenjivali šifarskim slovnim znakovima. Rotori su se okretali u međusobnoj sprezi i tako menjali način na koji se zamena vrši. Slovo otkucano na tastaturi prolazi kroz prvi rotor koji ga zamenjuje u skladu sa tim kako je trenutno podešen. Dobijeni slovni znak potom prolazi kroz drugi rotor i zamenjuje se u skladu sa tim kako je drugi rotor trenutno podešen. Novi slovni znak prolazi kroz treći rotor i ponovo biva zamenjen. Zatim se poslednji dobijeni znak ponovo pušta kroz sva tri rotora u obrnutom smeru.
Primaoci poruka bi podesili rotore svojih mašina na unapred utvrđene položaje koji su određivani prema datumu. Svaki operator imao je knjigu sa uputusvima za podešavanje za svaki dan. To je bila i najveća slabost sistema. Neko ko bi otkrio položaje rotora za određeni dan mogao je dešifrovati sve poruke razmenjene u tom danu. U protivnom, verovatnoća da se šifra razbije iznosila je impresivnih 150.000.000.000.000.000.000 prema 1.
Godine 1932. Poljaci su uspeli da razbiju Enigmu, pa čak i da rekonstruišu izgled mašine. U to vreme, šifre su menjane jednom u nekoliko meseci, ali kada je rat počeo, promene su rađene svakodnevno. U julu 1939, Poljaci su svoja otkrića podelili sa Englezima i Francuzima, što je dešifrantima omogućilo da naprave krucijalni proboj. U januaru 1940. godine Enigma je razbijena po prvi put, da bi sistem šifriranja konačno provalio matematičar Alan Turing sa timom naučnika u mestu Bletchley Park u Engleskoj.
|
|
 |
|
|
