|
| |
 "TOTAL DISINFORMATION AWARENESS"
"Total DisInformation Awareness"
Sukob, kontrola i sloboda informacija
|
|
Jedna nova paradigma bezbednosti natkriljuje svet tehnologije i komunikacija. Kako se konflikt ubrzano premešta u infosferu – upućivanjem bezbednosnih upozorenja onima koji su već terminalno preopterećeni informacijama – novi sukobi unutar Društva dezinformacija sve manje su stvar krvi i čelika, a sve više psihološkog pozicioniranja ideja i proizvodnje neprijatelja. Komunikaciona tehnologija postaje nosilac medijske industrije odnosa sa javnošću i operacija psiholoških “projekcija istine” u kojima posao servisiranja istine postaje predmet društvenog i tehničkog inženjeringa.
Nebo prekriva gust veo elektronskih očiju, ušiju i transpondera čiji je cilj jedna višestruko redundantna sfera “informacione svesnosti”. Nakon što je američko ministarstvo odbrane donelo odluku da integriše, proširi i automatizuje pristupe koji su već u opticaju, u toku je instaliranje uzajamno povezanih informacionih sistema koji treba da preduprede asimetrične pretnje ostvarivanjem “totalne informacione svesnosti u službi prevencije, upozoravanja na ugroženost nacionalne bezbednosti i donošenja odluka o nacionalnoj bezbednosti”.
Paranoja je postala poslovni model u industrijama bezbednosti i medija. Ona doprinosi klimi koja omogućuje politički uticaj zasnovan na potvrđivanju identiteta. Energija paranoje može se manifestovati kroz prodaju i potrošnju kojom se jača osećaj lične bezbednosti ili u obliku panične kohezije instrumentalizovane za potrebe “nacionalnih interesa”.
Strah kao psihološki fenomen ušao je u informatičko doba. U svetu algoritama koji sami uče i primoravaju stanovništvo na poštovanje norme svako je sumnjiv. Nije poželjno privlačiti pažnju devijantnim oblicima ponašanja. A trgovina u kojoj se sloboda mišljenja, udruživanja, kretanja i govora daje u zamenu za bezbednost problematična je na više načina. Tamo gde baze podataka upravljaju zemljom statistička bez/značajnost pretvara se u opšti životni stil i ideologiju.
Upravljanje oružanim sukobima, što je oduvek bila pokretačka sila razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija, sve više se zasniva na visokorazvijenim sistemima elektronskog komandovanja i upravljanja. Ali sada se društvo u celini uvlači u sukobe koji se tiču raspodele dobara pristupa i sadržaja. U pogledu intelektualnog vlasništva, rada i kulture, sukob informacije i dezinformacije postaje predmet obaveštajnog rada od javnog interesa.
Kako promovisati transparentnost kontrole tokova i proizvodnje informacija, umesto neprozirnog sistema informatičke dominacije oslobođene odgovornosti?
Kako obezbediti da javni interes bude zastupljen na izbalansiran način?
Jedna nova informatička kultura morala bi razviti totalnu svest o strukturama i efektima tokova informacija, i njihovim procesima.
|
|
 |
|
|
