|
| |
Schickardova ma�ina
|
|
Jednu od prvih mehaničkih računskih ma�ina razvio je 1623. godine nemački matematičar, astronom i geodet, profesor hebrejskog i aramejskog, Wilhelm Schickard (1592-1635), za svog prijatelja Johannesa Keplera. U pismu Kepleru iz septembra 1623, Schickard saop�tava: �Nedavno sam poku�ao da mehaničkim putem uradim ono �to si ti radio računajući ručno. Konstruisao sam ma�inu koja automatski računa na osnovu unetih brojeva i trenutno sabira, oduzima, mno�i i deli.� U drugom pismu nalaze se skice ma�ine, a u trećem tu�na priča o tome kako je ma�ina nestala u po�aru.
Po�to ma�ina nikada nije rekonstruisana, sve do nalaza do kojih je 1967.godine do�ao stručnjak za Keplera, Franz Hammer, otkriće prve računske ma�ine često se pripisuje Blaise Pascalu, po kome je ona dobila ime �Pascaline� (1642). Schickardova računska ma�ina je prvi mehanizam za računanje sa automatskim preno�enjem desetica u �estocifrenim brojevima, to jest, prebacivanjem jedinice na levu stranu čim bi zbir u nekoj od kolona prema�io devet, �to je ogla�avano zvukom zvona (zbog čega je ma�ina često nazivana i �računskim satom�). Sabiranje se vr�ilo okretanjem brojčanika u donjem delu ma�ine. Brojčanici su bili povezani sa unutra�njim zupčanicima koji su vr�ili prenos pri zameni devetke nulom. Oduzimanje se vr�ilo okretanjem zupčanika u suprotnom smeru. Operacije mno�enja i deljenja bile su slo�enije, po�to je korisnik morao upotrebiti zaseban set obtnih Napierovih cilindara da bi izračunao parcijalni proizvod i ponovo ga uneo radi sabiranja. Ipak, kasnije je otkriveno da iza jednog jo� starijeg poku�aja da se napravi računska ma�ina stoji niko drugi do Leonardo da Vinci. U njegovim bele�kama koje su pronađene 1967.godine u Nacionalnom muzeju u �paniji nalazi se opis ma�ine koja ima sličnosti sa Pascalovom ma�inom. Uz pomoć ovih bele�ki napravljen je i prototip.
|
|
 |
|
|
EXHIBITION